OMLADINSKE - broj 353, 20. 03. 1982.

OMLADINSKE - broj 353, 20. 03. 1982.

Pisac nepoznat, hvala mu!

„Trotakt projekt“, Metković

Oni su uniformisani. Futuristički. Imaju divan sinthy prizvuk i mehaničke pokrete. Otuđeni na Kraftverk način. Sugestivni poput John Foxxa. Nestvarni kao Devo.

A: zar vi niste ljudi?

Q: Ne, mi smo Trotakt projekt. Stojimo tako blizu a ne dodirujemo se. Oni nisu tu. To mi se sviđa. Postojimo u istom prostoru, a svako je otišao na svoju stanu. Otuđeno? Ne … Dobro!

Sopstveni zvuk seckaju na čudne, već na prvi mah dopadljive ritmičke fragmente. Veoma igrive, uostalom. Sasvim pouzdano i dobro osećaju ono što rade ne hvatajući se ni jednog trenutka u zamku sintetičkog sinthy filozofiranja. Oni ne sviraju, oni funkcionišu kroz sablasno prostiranje ženskog vokala. Kroz lelujanje dečaka nad klavijaturama. OK. Slične stvari danas rade mnogi. Ali, to uopšte nije važno. U slučaju „Trotakt projekta“ sve je to novo i sasvim lično iskustvo. Njihov nastup je bio najpoštenija isporuka senzibiliteta. I prvi doživljaj večeri. Njih treba videti da bi poželeo da ih čuješ. Nisam siguran da ću voleti njihove ploče.